Kontuzija i hipertenzija, Traumatska ozljeda mozga

Prikaz slučajeva Povrede glave i mozga su česte, pogotovo kod mladjih muškaraca. Najčešći načini povredjivanja su: saobraćajna nesreća, pad sa visine, povrede u tuči, pad na ravnom, rane nanate vatrenim oružijem. Ove povrede se u literaturi često navode kao kraniocerebralne povrede 2- i imaju stupanj hipertenzije neurotrauma. Prilikom ovih povreda cela glava, pa i mozak, primaju manje ili više energije koja ih oštecuje.

Povrede se mogu podeliti na: povrede kože poglavina povrede mozga i drugih elemenata unutar lobanje Povrede lobanje fractura cranii Povrede lobanje se zovu prelomi fraktura, fractura cranii. Oni se mogu podeliti na prelome svoda lobanje i prelome baze lobanje. Naročito je opasno ukoliko se radi o višestrukom prelomu kontuzija i hipertenzija koga je koža povredjena i zaprljana.

Takodje su opasni i prelomi kod kojih su delovi kosti utisnuti i, cepajući omotač mozga dura matervrše pritisak na mozak. Specifičnu grupu predstavljaju prelomi koji se šire naniže na lice sinuse, očnu duplju,….

Povrede mozga - NEUROHIRURGIJA I LEČENJE BOLA

Sam prelom lobanje zahteva pozornost u praćenju pacijenta jer ukazuje da je glava primila veću količinu energije i da se mogu javiti i drugi tipovi povreda. Često postoje i povrede ispod fraktura npr. Ukoliko postoje prelomi na prednjem delu baze lobanje mogu se javiti modrice oko oka i isticanje krvi i likvora na nos nasoliquorrhoea.

U slučaju preloma slepoočne kosti često iz uha curi krv.

KRVNI PRITISAK U TRUDNOĆI

Dijagnoza se postavlja na osnovu rentgenskih RTG, kraniogram i CT kompjuterizovana tomografija snimaka lobanje. Većina preloma su tzv. Operativno lečenje je potrebno ukoliko prelom dovodi do većeg pritiska na kontuzija i hipertenzija, koštani delovi su zaprljani ili postoje drugi razlozi za razvoj infekcije curenje likvora, komunikacija sa sinusima,….

Slika: Šematski prikaz preloma lobanje koji ima više linija preloma, ali ne vrši pritisak na mozak Slika: RTG snimak lobanje- strelica pokazuje pukotinasti prelom. Slika: CT snimak mozga prikazuje prelom lobanje pri kojem su delovi kosti utisnuti i vrše pritisak na mozak Ukoliko nakon preloma lobanje zaostane defekt, on se može tokom iste ili naknadne operacije nadomestiti veštačkim materijalima cement, metal,….

Tom prilikom se postižu veoma zadovoljavajući kozmetski efekti. Primer opisane povrede Povrede mozga Mozak može biti povredjen direktnim ili indirektnim dejstvom sila povredjivanja.

. :: wildernesshouseboston.com :: .

Povrede tada mogu biti lokalizovane na jednom, nekoliko ili mnogo mesta u mozgu. Naročito su opasne povrede koje direktno ili indirektno dovode do oštećenja moždanog stabla videti prikaz anatomije na uvodnoj strani.

Direktne lezije mozga mogu biti: potres mozga commotio cerebrinagnječenje mozga kontuzije, contusio cerebri i difuzne aksonalne lezije laesio axonalis diffusa. Indirektna oštećenja mozga nastaju najčešće kada se, krvarenjem u lobanji, formira ugrušak krvi hematom koji vrši pritisak na mozak. U zavisnosti od lokalizacije ugruška razlikuju se epiduralni hematom Haematoma epiduralesubduralni hematom Haematoma subduralehematom u mozgu Haematoma cerebri. Krv takodje može biti prisutna u šupljinama u kojima se nalazi likvor subarahnoidalna hemoragija, hematocefalus.

Slika: tipovi hematoma. Epiduralni hematom je krvni ugrušak izmedju kosti lobanje i omotača mozga dura mater ; subduralni hematom je ugrušak izmedju omotača mozga i mozga; intracerebralni hematom je ugrušak unutar mozga. Klinička slika Opisane povrede dovode do oštećenja delova mozga što se može manifestovati na različite načine npr. U najtežim povredama dolazi do besvesnog stanja koje se naziva koma.

Koma može imati nekoliko nivoa dubine. Ona se boduje prema Glazgovskoj koma skali GCS-najgori je skor 3, komatozni pacijent može imati vredost skora u rasponunormalno je 15 bodova.

Ukoliko je pacijent komatozan izuzetno su važne mere prve pomoći, na mestu povredjivanja, koje treba da spreče dalje propadanje mozga. Ove mere, na prvom mestu, treba da obezbede zadovoljavajuće disanje i arterijski pritisak oni su često poremećeni kod komatoznih pacijenata već na mestu povredjivanja. U bolnici se, nakon pregleda pacijenta, hitno rade snimanje CT snimak na osnovu kojih se postavlja dijagnoza. Slika: CT snimak mozga- strelica prikazuje subduralni hematom ugrušak ispod tvrde ovojnice mozga- dura mater.

Ukoliko se nadje formacija kontuzija i hipertenzija vrši pritisak na mozak hematom, prelom,… to se mora odstraniti.

Operacija podrazumeva otvaranje lobanje slično kao što je opisano kod tumora mozgauklanjanje ugruška koji vrši pritisak na nervne strukture i zaustavljanje krvavljenja. Ukoliko je moguće operacije se vrše u kosmatom delu, da se rez kasnije ne bi video. Slika: Nakon otvaranja lobanje kraniotomija prikazuje se ugrušak krvi iznad tvrde možda ovojnice epiduralni hematom koji se odstrani i nakon toga se zaustavi krvarenje.

Kada mozak prikazuje značajnije oštećenje i pacijent je komatozan, nekoliko dana se meri pritisak u lobanji ICP- intrakranijalni pritisak. Ukoliko se on poveća mora se lekovima ili hirurški smanjiti da ne bi došlo do dodatnih oštećenja mozga.

Postoje različiti terapijski postupci za snižavanje povišenog intrakranijalnog pritiska. Uvek je pored operacije, pogotovo kod difuznih oštećenja mozga, potrebna i komplikovana nehirurška terapija.

Kontuzija bubrega

Pored neurohirurga u lečenju učestvuju i specijalisti intenzivisti i anesteziolozi. U toku ovoga lečenja se: smanjuje pritisak unutar lobanje; smanjuje se otok mozga; kontuzija i hipertenzija rad svih organa disanje, rad srca, organa za varenje, bubrega,…. Ukoliko je pacijent komatozan sprovodi se atidekubitusni program da se ne bi javile rane od ležanja decubitus. Kod težih povreda mozga često se javljaju komplikacije i na ostalim organima.

To su infekcije disajnih puteva, hipertenzija, srčane aritmije, čir na želucu, prolivi ili opstipacije, infekcije mokraćnih puteva, promene u sastavu krvi,… Ovim komplikacijama su naročito podložni komatozni pacijenti. Praćenje pacijenata podrazumeva da se ove koplikacije na vreme dijagnostikuju i leče.

Kontuzija bubrega - Dijeta February

Potres mozga komocija, commotio cerebri Ovo je česta povreda i dijagnoza se postavlja na osnovu razgovora sa pacijentom pri kome se utvrdi da se on ne seća jednog perioda pre, tokom i nakon povrede. Ovaj period može trajati od dela minuta do jednog dana posttraumatska amnezija.

Pored ovoga pacijent se žali na glavobolju i tzv. Tegobe traju od nekoliko dana do nekoliko meseci.

Traumatska ozljeda mozga

One se manifestuju u vidu: glavobolje, vrtoglavice, zujanja u ušima, mučnine, povraćanja, osećaja da je «čas toplo, čas hladno», smetnje koncentracije, strahova, nervoze,… Ovo se naziva postkomocioni sindrom i traje duže ukoliko je povreda bila teža ili ukoliko pacijent i inače ima razne vegetativne tegobe. Kontuzija i hipertenzija povreda ne mora ostaviti nikakve posledice. Što se tiče njene sudskomedicinske kvalifikacije neki veštaci je svrstavaju u lake, a neki u teške telesne povrede.

Uglavnom ako tegobe kontuzija i hipertenzija duže ima smisla uraditi snimak mozga magnetnom rezonancom i možda dokazati da postoje i strukturalne povrede mozga, a da se ne radi samo o komociji. Ove promene se obicno ne vide na CT snimcima mozga. Nalaz ovih promena na MR snimku može pomoći u davanju prognoze i sudskomedicinske kvalifikacije povreda, ali ne menja terapiju. Lečenje je simptomatsko- lekovi protiv bolova analgeticiprotiv mučnine, sedativi,… Pored ovoga potreban je razgovor sa pacijentom jer vegetativne tegobe izazivaju zabrinutost, a ona opet pogoršava te tegobe i tako se može, pogotovo kod psihički labilnijih osoba, formirati začaran krug.

Najčešće nakon ovakve povrede zaostaje glavobolja. Ukoliko je glavobolja uporna ne treba samo potres mozga okriviti za njen nastanak, već preciznije pacijenta pregledati, pošto se u većini slućajeva mogu dijagnostikovati i lečiti izvori glavobolje. Oni uopšte nisu uzazvani potresom mozga. Opisani tipovi povreda su često udruženi.

Procjenjivanje se mora vršiti vrlo pažljivo. Preneseno i prilagođeno iz Davis RJ i sur.

Pored ovih postoje i drugi tipovi povreda lobanje i mozga koji ovde nisu opisani jer su redji. Takav primer je povreda mozga vatrenim oružjem.

Koplikacije povrede mozga Epilepsija: može se javiti odmah ili nekoliko meseci ili godina posle povrede. Leči se po principima lečenja epilepsije. Samo jedan epileptični napad ne znači da pacijent boluje od epilepsije.

Lekovi za epilepsiju se ne moraju uzimati zauvek, pogotovo ako su napadi bili u prva dva meseca od povrede. Njihovo ukidanje ili zamena se obavlja uz EEG snimanje elektroencefalografija i konsultaciju neurologa-epileptologa. Hidrocefalus: podrazumeva nakupljanje moždane tečnosti likvora u šupljinama mozga komore.