Statičko opterećenje hipertenzije. Fizička aktivnost u prevenciji i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti

Fizička aktivnost u prevenciji i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti Fizička aktivnost u prevenciji i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti Značajne promene odigrale su se poslednjih godina u lečenju i rehabilitaciji srčanih bolesnika, posebno onih kod kojih je dijagnostikovana koronarna bolest srca.

Fizički trening je prihvaćen kao važan način prevencije i rehabilitacije kardiovaskularnih bolesnika. Dva su osnovna razloga za to.

Prvi, fizička neaktivnost je jedan od činilaca rizika za razvoj ateroskleroze i koronarne bolesti srca. Iako ne pripada grupi tzv. Od prvih epidemioloških studija iz šezdesetih godina prošlog veka, o večoj učestalosti koronarne bolesti srca među šoferima londonskih autobusa u odnosu na konduktere, i činovnika u poštama u odnosu na pismonoše [1], do današnjih [2,3] o njenom značaju ne prestaje da se govori.

Drugo, dokazani su povoljni efekti fizičke aktivnosti u primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji koronarne bolesti srca [4,5] i opšte je prihvaćeno da je fizička aktivnost značajan faktor u očuvanju normalnog fizičkog laboratorijska ispitivanja hipertenzija mentalnog zdravlja.

Myers i sar. Statičko opterećenje hipertenzije rezultati pokazuju da je fizička kondicija značajnija za procenu mogućnosti nastanka kardiovaskularnih komplikacija od poznatih faktora rizika.

Drugim rečima, ovi rezultati ukazuju da fizička aktivnost ispoljava povoljne efekte nezavisno od efekata na poznate faktore rizika. Fiziološka osnova fizičke aktivnosti Za vreme fizičke aktivnosti kardiovaskularni sistem prolazi kroz brojne promene, kao štoje povećanje minutnog volumena srca, koje je u uskoj vezi sa stepenom širenja krvnih sudova skeletnih mišića, što znači i sa metaboličkim promenama do kojih dolazi u skeletnim mišićima za vreme fizičke aktivnosti.

Osim ovog osnovnog odnosa statičko opterećenje hipertenzije vezi sa metaboličkim zbivanjima, postoji i refleksno aktiviranje simpatičkih nerava u odnosu na srce, kao i statičko opterećenje hipertenzije odnosu na otpor i kapacitet krvnih sudova sistemske cirkulacije. Kao rezultat toga javlja se refleksno regulisanje perifernog vaskularnog otpora, tako da se povećani minutni volumen iz leve komore usmerava ka aktivnim mišićima, a sistemski arterijski pritisak održava se u statičko opterećenje hipertenzije granicama, uprkos velikom porastu minutnog volumena srca.

Srce deluje kao efikasna pumpa za snabdevanje, projektovana da izbaci bilo koji volumen krvi koji primi i sposobno da odgovori zahtevima za kiseonikom pri povećanom radu ili u damom volumenu. Pri prelasku sa odmora na rad, brzina rada srca se odmah povećava, najpre brzo, zatim sporije, dok se ne postigne relativno ustaljeno stanje.

Pri lakom ili umerenom radu za to je potrebno oko dva minuta, pri teškom oko osam do deset minuta, a pri veoma teškom radu brzina pulsa prema Astrandu ne može da postigne ravnotežu. Brzina rada srca se povećava na približno linearan način sa povećanjem potrošnje kiseonika. Minutni volumen srca se takođe povećava kao linearna funkcija potrošnje kiseonika, bar do submaksimalnog radnog opterećenja.

Povećanje minutnog volumena srca za vreme vežbi u ležećem položaju posledica je uglavnom ubrzanja srčane frekvencije. Sa povećanjem fizičkog opterećenja sistolni i srednji pritisak u brahijalnoj arteriji postepeno rastu.

Helena Plečko, Pregrada, IZJAVA Izjavljujem da sam završni rad izradila samostalno, koristeći se vlastitim znanjem, literaturom i provedenim istraživanjima.

Ponekad se zapaža prolazno smanjenje sistemskog arterijskog pritiska na početku vežbi. Mišićne vežbe izazivaju refleksno povećanje tenzije venskih sudova i u ekstremitetima prijenos uživo zdravo liječenje hipertenzije vežbaju, i u onima koji ne vežbaju, što traje tokom cele vežbe i proporcionalno je težini vežbe.

Interesantno je to da se ova pojava javlja u udovima koji vežbaju, nasuprot moćnom lokalnom mehanizmu koji prouzrokuje dilataciju atrterijskih krvnih sudova u aktivnim mišićima. Ta konstrikcija venskog sistema, u kombinaciji sa mišićnom pumpom donjih ekstremiteta i abdominotorakalnom pumpom pomaže povratak venske krvi i održava ili povećava pritisak punjenja desne komore, povećava pulmonaini volumen krvi i doprinosi pritisku punjenja leve komore.

Tokom opterećenja povećava se i kontraktilnost srčanog mišića, koja se ispoljava bržim porastom i bržim smanjenjem pritiska u srcu, brzim promenama u dimenzijama srca.

Znakovi i simptomi

Ubrzano je istiskivanje krvi iz srca. Ukupni efekat tih promena je to da se izbaci skoro isti udarni volumen u kraćem sistolnom intervalu, dozvoljavajući porast srčane frekvencije i minutnog volumena. U izvesnim okolnostima i promene u udarnom volumenu predstavljaju veliki doprinos, što je slučaj pri prelazu sa odmora na rad u uspravnom stavu.

Mehanizmi povoljnog dejstva fizičkog treninga na kardiovaskularni sistem Fizički trening se definiše kao sistematska fizička aktivnost na nivou većem od uobičajenih aktivnosti.

Fizički trening dovodi do hemodinamskih, morfoloških, metaboličkih, neurohormonalnih, vaskularnih i psiholoških promena. Hemodinamske statičko opterećenje hipertenzije Pod uticajem fizičkog treninga usporava se srčana frekvencija, smanjuje se arterijski krvni pritisak, kako sistolni, tako i dijastolni, povećava se fizički radni kapacitet i postiže se brži oporavak posle akutnih fizičkih opterećenja. Smanjen je dvostruki proizvod u miru i pri submaksimalnim opterećenjima.

Smanjen dvostruki proizvod, kao indirektni pokazatelj potrošnje kiseonika u miokardu, objašnjava pojavu anginoznog bola i ST depresije pri većim opterećenjima kod bolesnika sa obolenjem angina pektoris posle višemesečnog treninga u odnosu na stanje pre treninga. Pacijenti kod kojih je dijagnostikovan akutni infarkt miokard, posle fizičkiog treninga hypertenzia vyznam povećanje funkcionalnog kapaciteta.

Pod uticajem fizičkog treninga, posebno višegodišnjeg, funkcionalni kapacitet dostiže vrednosti zdravih osoba. Povoljni efekti fizičkog treninga rezultat su prvenstveno perifernih adaptacija.

U treniniranim skeletnim mišićima povećava se kapilarna mreža, sadržaj statičko opterećenje hipertenzije enzima, koncentracija mioglobina i broj i veličina mitohondrija. Smanjenje arterijske vaskularne rezistencije i bolja preraspodela minutnog volumena, takođe doprinose povoljnom delovanju fizičkog treninga.

Trening većeg intenziteta, naročito kod mlađih osoba, dovodi i do centralnih srčanih adaptacija. Popravlja se oksigenacija miokarda i sistolna funkcija u opterećenju. Morfološke promene Fizički trening kod mlađih osoba do 40 godina dovodi do morfoloških promena u srcu.

statičko opterećenje

Povećava se mišićna masa srca, dijastolni volumen leve komore, promer koronarnih arterija i odnos kapilara prema miofibrilama.

Ove promene dovode do efikasnijeg rada srca i bolje perfuzije srca u bilo kom stresu. Fizička aktivnost popravlja funkcionisanje mičićno-skeletnog sistema i kordinaciju pokreta. Metaboličke promene Mnoge povoljne metaboličke promene javljaju se kao rezultat fizičkog treninga. Popravlja se insulinska rezistencija. Fizička aktivnost direktno stimuliše transport glikoze u mišićne ćelije čime je potreba za insulinom smanjena. Fizički trening ima povoljan efekat i na dislipidemije. Ove promene mogu da se objasne uticajem stresom izazvana hipertenzija na smanjenje telesne težine, telesni sastav i raspored statičko opterećenje hipertenzije tkiva, ali i neposrednim efektom treninga povećana aktivnost lipoprotein lipaze i lecitin holesterol acetiltransferaze.

Na sistem hemostaze fizički trening povoljno utiče jer se povećava fibrinolitička aktivnost, smanjuje adhezivnost trombocita i smanjuju se ili normalizuju prokoagulantne tendencije statičko opterećenje hipertenzije. Neurohormonalne promene Fizička aktivnost dovodi do smanjenja simpatičke i povećane parasimpatičke aktivnosti. Smanjeno je ekcesivno izlučivanje kateholamina u bilo kom stresu. Smanjeno je stvaranje aritmogenog cikličnog AMP.

Povećana je električna stabilnost miokarda. Menja se osovina sistema renin-angiotenzin-aldosteron. Depresija ovog sistema je u zavisnosti od intenziteta fizičke aktivnosti. Psihološke promene Značajne psihološke promene nastaju kod osoba kao rezultat fizičkog treninga. Povećava se emocionalna stabilnost, smanjuje se agresija i depresija, povećava motivisanost za adaptacijama.

Fizički utrenirane osobe bolje se osećaju.

• Popis kombiniranih lijekova protiv hipertenzije
• Ranije je to bio problem u visoko razvijenim zemljama, a u posljednjem desetljeću počeo se širiti i na zemlje u siromašnijim dijelovima svijeta.
• Мало", - подумала .
• Sportska aktivnost i hipertenzija | wildernesshouseboston.com
• statičko opterećenje | Struna | Hrvatsko strukovno nazivlje
• Поначалу им было невероятно сложно что-либо различить: все слова выговаривались с абсолютно одинаковой интонацией.

Postoji želja za radom i životom. Smanjenje broj bolovanja i hospitalizacija kod bolesnika sa koronarnom bolešću srca.

Navigation

Smanjen je broj pušača. Nova saznanja o efektima fizičke aktivnosti Uprkos dokazima iz epidemioloških i kliničkih studija o povoljnim efektima fizičke aktivnosti u kardiovaskularnim bolestima, ograničena su saznanja o molekularnim efektima fizičke aktivnosti. Pokazano je da fizička aktivnost smanjuje vaskularni oksidativni stres preko povećane aktivnosti endotelne azotoksid sintetaze i ekstracelularne superoksid dismutaze, koji ispoljavaju povoljne vaskularne efekte.

Pored ovih vazodilatatornih efekata fizičke aktivnosti, prvenstveno u mikrocirkulaciji aktivnih mišića i miokardu, popravlja se funkcija endotela i u očuvanju permabilnosti krvnog suda, hemostazi, atheziji leukocita i antiinflamatornim reakcijama. Ovim vaskularnim efektima fizičke aktivnosti više nego uticajem na faktore rizika objašnjavaju se povoljni efekti fizičke aktivnosti na kardiovaskularni sistem ali i u opšte na ceo organizam.

Nedavna istraživanja su pokazala da vaskularna funkcija ne zavisi samo od ćelija alternativna uzrok hipertenzije zidu krvnog suda već je značajno modulirana cirkulišućim ćelijama iz koštne srži. Specifične grupe ovih ćelija nazvane endotelne matične ćelije kostne srži ubrzavaju angiogenezu, popravljaju funkciju endotela, inhibiraju proces ateroskleroze i popravljaju funkciju miokarda posle infarkta miokarda.

Studija je pokazala da fizički trening kod životinja miševi i ljudi povećava broj endotelnih matičnih ćelija u kostnoj bilo hipertenzija izlječiva 1, perifernoj krvi i slezini. Ovo je statičko opterećenje hipertenzije bar delom povećanog stvaranja azot oksida i receptora endotelijalnog faktora rasta. Fizička aktivnost smanjuje i apoptozu endotelnih matičnih ćelija i povećava neoangiogenezu. Faktori rizika smanjuju u cirkulaciji endotelne matične ćelije.

Lečenje statinima dovodi do ushodne regulacije endotelnih matičnih ćelija preko uticaja na sintezu azotoksida. Fizička aktivnost utiče i na imuni sistem.

Povećava prirodne ćelije ubice i povećava njihova antikancerogena svojstva. Fizička aktivnost povećava nivo enzima koji su čistači slobodnih radikala a koji su odgovorni za razvoj malignih bolesti. Vrste fizičke aktivnosti Da bi se postigli korisni efekti fizičkog treninga potrebno statičko opterećenje hipertenzije da se kombinuju sledeće vrste opterećenja: izotonična, aerobna i statičko opterećenje hipertenzije. Izotonične dinamske vežbe opterećenja Izotonične dinamske vežbe opterećenja u odnosu na izometrijske statičke vežbe, bezbednije su za srčane bolesnike.

Ovim vežbama se povećava kako mišićna snaga, tako i izdržljivost. Izometrijskim vežbama povećava se više arterijski krvni pritisak, a manje srčana frekvencija, stoje nepovoljno za srčane bolesnike.

Fiziološka osnova fizičke aktivnosti

Aerobno opterećenje Za vreme aerobnih opterećenja postoji adekvatni transport kiseonika prema mišićima i ne dolazi do pojave kiseoničkog duga. Intervalni trening Intervalni trening se bolje toleriše od strane srčanih bolesnika i onih koji nisu utrenirani.

Intervalni trening omogućuje direktno trening kardiovaskularnog sistema. Kada se kod bolesnika posle akutnog infarkta miokarda postigne željeni funkcionalni kapacitet, može se primeniti i kontinuirani tip opterećenja.

Program fizičkog treninga Program fizičkog treninga mora biti individualan. Pre uključenja u program treninga treba razmotriti čitav niz faktora, kao što su životno doba, pol, integritet skeletno-mišićnog sistema, motivisanost, a kod kardiovaskularnih bolesnika još treba proceniti ventrikularnu funkciju i težinu koronarne bolesti srca. Pre početka treninga treba uraditi test opterećenja srcarade ga sve osobe starije od 35 godina, osobe sa dokazanom koronarnom bolešću srca, sa faktorima fizika za aterosklerozu, porodičnom anamnezom prerane koronarne bolesti, naprasne smrti ili sa drugim zdravstvenim problemima.

Tri su komponente fizičkog treninga: intenzitet, trajanje i učestalost. Među njima postoji uzajamna povezanost. Željeni efekat fizičkog treninga može se postići ako se jedna komponenta smanji, a druga ili druge dve povećaju.

1. Элли слушала с интересом; рассказ Жанны напоминал о прежней жизни под островным городом - к югу от второго поселения.
2. Fizička aktivnost u prevenciji kardiovaskularnih bolesti

Na primer kod bolesnika sa anginom pektoris, da bi se sprečile ishemijske epizode, intenzitet treninga je manji, ali zato duže traje i češće se obavlja. Intenzitet fizičkog treninga Intenzitet fizičkog treninga se određuje na osnovu srčane frekvencije postignute na kraju testa fizičkog opterećenja. Uvek se započinje sa manjim intenzitetom fizičke aktivnosti, koja se postepeno povećava.

Fizički trening mora da bude praćen osečajem prijatnosti, kako u toku, tako i posle treninga. Trening ne srne da izazove osečaj večeg umora, malaksalosti, palpitacija ili anginoznih bolova. Kod bolesnika sa anginom pektoris trening se izvodi pri srčanoj frekvenciji statičko opterećenje hipertenzije je za 10 manja od one koja dovodi do anginoznih bolova. Za kompletno izvođenje fizičkog treninga treba kombinovati vežbe i nogu i ruku.

Mehanizmi povoljnog dejstva fizičkog treninga na kardiovaskularni sistem

Postoji razlika u fiziološkom odgovoru pri maksimalnom i submaksimalnom radu ruku i nogu. Maksimalno opterećenje i telesna potrošnja kiseonika manji su pri fizičkom opterećenju rukama nego nogama.

Pri određenom statičko opterećenje hipertenzije opterećenju srčana frekvencija, krvni pritisak, potrošnja kiseonika i dupli proizvod veći su pri radu ruku nego nogu. U tom slučaju su slična ponašanja srčane frekvencije i drugih parametara pri ovim dvema vrstama opterećenja različitih intenziteta. Trajanje fizičkog treninga Trajanje fizičkog treninga je minuta.

Uvek je na početku zagrevanje. U periodu zagrevanja, koji traje 10 minuta, izvode se lakše gimnastičke vežbe i vežbe istezanja većih mišića nogu i ruku. Tokom zagrevanja, srčana frekvencija postepeno se ubrzava, smanjuje se mogućnost srčanih aritmija i mišićno-koštanih povreda. Pešačenje, kaskanje i vožnja bicikla su najčešće primenjivane aktivnosti u fizičkom treningu. Plivanje je takođe korisno, ali se kontrola teže obavlja, kao i mogućnost hitne intervencije.

Pešačenjekoje se najčešće koristi, treba upražnjavati u prirodi. Fizičku aktivnost treba upražnjavati u prepodnevnim ili večernjim časovima, pre večere ili pre spavanja.

Osobe koje fizički treniraju moraju da nauče da sebi određuju puls i da budu upoznate sa simptomima koji zahtevaju prekid fizičke aktivnosti anginozni bol, slabost, palpitacija i dr.

Fizička aktivnost u prevenciji i rehabilitaciji kardiovaskularnih bolesti

Trening se završava periodom hlađenja koji traje 10 minuta. Slično periodu zagrevanja, i hlađenje se izvodi vežbama istezanja ruku i nogu i lakšim gimnastičkim vežbama.

Hlađenje je posebno važno kod koronarnih bolesnika, kod kojih se ventrikularne aritmije javljaju pri naglom prestanku fizičke aktivnosti.